Bjelančevine, vitamini i minerali imaju dokazano veliku ulogu u zdravlju zuba i desni. Saznajte koji su najvažniji i kakve su posledice njihovog nedostatka.
Manjak vitamina A tokom rasta i razvoja zuba dovodi do izobličenja i odumiranja ameloblasta, ćelija koje stvaraju gleđ. Osim toga, vitamin A je neophodan za oblikovanje svih zubnih tkiva pa kad ga nema dovoljno dolazi do njihovog oštećenja. Najviše vitamina A ima u šargarepi, marelicama, paprikama, kelju, i svinjskoj jetri.
Manjak vitamina B grupe prvenstveno uzrokuje promjene u sluzokoži usta što dovodi do poremećaja i bolesti. Vitaminima B grupe obiluju pivski kvasac, integralni hleb, krompir, nemasna svinjetina i ementaler.
Manjak vitamina C uzrokuje promjene u tijelu zuba, dentinu, ali i u vilicama pa može voditi klimanju i ispadanju zuba. Obično ga prati krvarenje iz desni. Obilje C vitamina sadrže kivi, pomorandza, limun, peršun, paprika i brokoli.
Manjak vitamina D krivac je za promenjen odnos između kalcijuma i fosfora u organizmu što vodi poremećajima mineralizacije kosti i zuba. Uzrokuje promjene u dentinu i gleđi, vodi kasnijem nicanju zuba i nepravilnom zagrižaju. D vitamina ima u ribljem ulju, jajima, mlijeku, maslacu, grgeču i lososu.
Manjak kalcijuma posebno pogađa dentin jer je taj mineral njegov najvažniji deo. Vodi poroznosti zuba i njegovoj lomljivosti. Kalcijumom obiluju mlijeko i mlečni proizvodi, žumance, kelj, šećer i čokolada.
Manjak fosfora uzrokuje promene u građi zuba pa dentin nije dovoljno čvrst ni tvrd. Najbogatiji izvori fosfora su živina, riba, sirevi i orasi.
Manjak fluora najpoznatiji je uzročnik slabe zubne gleđi. Fluora ima u mleku, izvorskoj vodi i mnogim namirnicama, naročito u dječjoj hrani. I so je fluorisana.
Vitamin C i oralno zdravlje
Vitamin C iz ishrane može sprečiti oralne prekanceroze.
Vitamin C iz ishrane, ne iz dodataka ishrani, je povezan sa smanjenim rizikom za razvoj oralnih premalignih lezija (lezija s velikim potencijalom razvoja u karcinom) kod muškaraca, stoji u najnovijim studijama. Na New England Research Institutes u Watertownu, Massachusetts, su promatrali unos vitamina C, E, A i karotenoida kod 42 340 muškaraca prijavljenih za istraživanje te njihovu sklonost razvoju oralnih premalignih lezija. Muškarci su morali dostavljati informacije o ishrani i korištenju dodataka ishrani svakih 2 do 4 godine. Ukupno je dijagnostikovano 207 premalignih lezija u razdoblju između 1986. i 2002. godine, izvestio je istraživački tim u časopisu International Journal of Cancer. Rizik za razvoj ovih lezija nije značajno povezan s ukupnim unosom vitamina C, vitamina A ili karotenoida. Međutim, vitamin C iz ishrane je značajno povezan sa smanjenim rizikom za oralne premaligne lezije: oni s najvišim unosom tokom studije su imali čak 50% manji rizik od onih koji su najmanje uzimali vitamin C. Naučnici nisu našli direktnu povezanost s beta-karotenom, likopenom ili lutienom. Trend za povećanje rizika za razvoj oralnih prekanceroza je pronađen u vitaminu E, posebno kod aktivnih pušača koji su uzimali dodatke vitamina E. Također, bata-karoten je povećavao rizik u populaciji aktivnih pušača.
Izvor: www.stomatolozi.org
