Paleontolozi koriste zube za analizu i identifikaciju fosilnih ostataka. Osim toga, zubi se koriste i za identifikaciju žrtava , kada nije moguće izvesti DNK analizu. Tvrda zubna tkiva su jedan od najdugovečnijih fizičkih pokazatelja postojanja nekog pojedinca nakon njegove smrti. Na humanom zubu je evidentirano više od 100 različitih morfoloških detalja, a od toga je 30-40 detaljno proučeno, definisano i standardizovano za dentoantropološku analizu.
Beleženje morfoloških detalja, varijacija i anomalija zuba ima veliki značaj u proučavanju ljudske evolucije, skeletne biologije izumrlih naroda, a takođe i u paleostomatologiji i forenzičnoj stomatologiji.
U nekim kulturama zubima su pripisivana magična svojstva, radi njihove dugotrajnosti. Osim toga oni su se koristili kao nakit u vidu ogrlica, minđuša i sl. Primitivni narodi su ih stavljali na vrhove strela ili su koristili zube životinja kao sečiva, sekire itd. Prvi set veštačkih zuba potiče iz 8. veka pre nove ere.
