Home / AKTUELNOSTI IZ STOMATOLOGIJE / Je li stres neprijatelj oralnog zdravlja?

Je li stres neprijatelj oralnog zdravlja?

Toliko obaveza, a tako malo vremena. Svima je poznata situacija kada rokovi stišću sa svih strana, a problemi se samo gomilaju. Iako se ljudi mogu uspješno nositi sa stresom, nakon nekog vremena on ipak ostavlja trag na našem organizmu. Pretjerano znojenje, probavni problemi, nesanica i bolovi u leđima samo su neki od oblika manifestacije stresa.  Jeste li znali da se stres može uticati čak i na oralno zdravlje? Većina osoba često ne povezuju oralne simptome sa stresom, ali postoji nekoliko negativnih posljedica velike količine stresa na oralno zdravlje.

Stres i manjak vremena za higijenu

Stres i užurbanost idu ruku pod ruku, pa ni ne čudi da osobe koje su pod stresom nemaju vremena brinuti o sebi. Pravilna oralna higijena zahtijeva malo više od 2 minute četkanja, a mnogima je čak i to previše vremena. Zanemarivanje vlastite oralne higijene može dovesti do raznih dentalnih poteškoća kao što su karijes i parodontalne bolesti. Naravno postoji i druga krajnost – oni koji žele uštediti vrijeme pa tako intenzivno četkaju zube da oštete njihovu površinu.

Stres može oštetiti caklinu

Nervoza se kod ljudi različito pokazuje. Neki žustro koračaju, drugi lupkaju olovkom po stolu, treći grickaju nokte ili olovke, škrguću zubima, a postoje i ljudi koji od nervoze povraćaju. Škrgutanje zubima, grickanje noktiju i drugih čvrstih predmeta i želučana kiselina mogu ozbiljno narušiti strukturu cakline. Naravno, zubima neće biti ništa od nekoliko sekundi grickanja olovke, ali ako je grickate svakodnevno, velika je vjerojatnoća da ćete djelimično ogrebati svoju caklinu.  Erozija cakline uzrokovana želučanom kiselinom uslijed povraćanja veoma je nezgodna, a često djelovanje kiseline može ozbiljno naštetiti caklini.

Kako se boriti protiv toga? Prvo je potrebno smanjiti količinu stresa, ali većini ljudi je to najveći izazov.  Škrgutanje zubima  ili bruksizam je nesvjesna radnja, no specijalizovane udlage mogu uveliko pomoći.  Zubi koji su mehanički istrošeni se neobnavljaju, pa je sanacija posao za stomatologa. Keramičke ljuskice će u ovom slučaju smanjiti osjetljivost oštećene cakline i zaštiti je od daljnjeg propadanja.

Desni pod pritiskom

Prvi znakovi bolesti zubnog mesa mogu biti prilično bezazleni – blago oticanje i crvenilo desni. Tek kod pojave krvarenje prilikom četkanja ljudi ustvari primijete da se nešto događa s njihovim desnima.  Poteškoće s desnima mogu uzrokovati razni faktori, a stresno okruženje ih može samo pogoršati. Neadekvatna oralna higijena i pojava kamenca jedan je od glavnih uzroka gingivitisa koji se može razviti u parodontozu, ako se na vrijeme ne sanira. Opštem stanju desni ne pomaže ni činjenica da imunološki sistem slabi pod uticajem stresa. To je odlična podloga za razvoj upala, pa tako i onih u usnoj šupljini. Ponovno usvajanje dobrih oralnih navika i smanjenje stresa mogu olakšati probleme s desnima i spriječiti daljnje povlačenje zubnog mesa.

Suha usna šupljina 

Slina je prva linija obrane od mikroorganizama u ustima. Njome ispiremo zastale komadiće hrane i kiseline koje oštećuju caklinu. Slina takođe sadrži minerale koji omogućuju remineralizaciju cakline. Stres se kod mnogih ljudi može manifestovati i kao suhoća usta, odnosno smanjena proizvodnja sline. Ta neugodna pojava može se pojaviti tik pred neki bitan događaj, a ako potraje duže vrijeme može pogodovati oralnim problemima. Suhoću usta mogu uzrokovati i neki lijekovi koji se koriste u liječenju nervoze i depresije.  U okolini bez sline, bakterije nesmetano prerađuju ugljikohidrate od zaostalih ostataka hrane i utiču na razvoj karijesa, ali i parodontnih bolesti. Sve to utiče i na još jednu neugodnu pojavu – loš zadah. Bakterije koje se natalože na jeziku, desnima i zubima proizvode kiseline neugodnog mirisa, a kada nema sline da ih ispere, ti mirisi su intenzivniji.

Neugodne ranice u ustima – afte

Trenutak kada kiseli dressing iz salate dospije do usne afte mogao bi se usporediti s udaranjem malog nožnog prsta u rub kreveta. Ta mala ranica može uzrokovati brojne poteškoće kod jedenja, a zavisno od pozicije može uzrokovati čak i bol kod govora. Afte se često pojavljuju u donjem dijelu usne šupljine kada oslabi imunološki sistem, pa ni ne čudi povezanost sa stresom. Afte u pravilu prolaze same od sebe, nakon otprilike 10 do 14 dana. No, pod uticajem stresa njihovo trajanje se može produžiti, kao i površina tkiva usne šupljine koje je zahvaćeno aftama. U tom slučaju potrebno je javiti se specijalisti koji će primijeniti terapiju hortikosteroidima.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top